Petar Iljič Čajkovski bio je ruski kompozitor poznog romatizma. Rođen je 7. maja 1840. godine. Pojavio se u ruskoj muzici istovremeno sa kompozitorima 'Ruske petorke', ali nije bio njihov član. NJegova muzika, koja je sadržala ruski karakter, bila je jako dobro prihvaćena. Ipak, sadržala je više zapadnih elemenata i ako je uspešno kombinovao internacionalne elemente sa elementima ruske narodne muzike. Predavao je harmoniju na konzervatorijumu u Moskvi i pisao muzičke kritike.
Materijalnu nezavisnost i boravak u inostranstvu omogućila mu je njegova mecenatkinja Nadežda von Mek, a njihovo dopisivanje važan je izvor podataka o stvaralačkom radu i estetskim pogledima Čajkovskog. Nastupao je kao dirigent sopstvenih dela po Rusiji, Evropi i SAD.
Nakon što je Čajkovski diplomirao, Nikolaj, mlađi brat Antona Rubinštajna, mu je ponudio mesto profesora harmonije, kompozicije i istorije muzike. Čajkovski je vrlo rado prihvatio tu ponudu jer se njegov otac bio penzionisao i izgubio imanje. Sledećih deset godina je bio predavač i kompozitor. Pokazalo se da je posao predavača iscrpljujući pa je 1877. godine doživeo nervni slom. Nakon jednogodišnje pauze pokušao je da se vrati poslu predavača ali se ubrzo povukao sa tog položaja. Neko vreme je živeo u Italiji i Švajcarskoj, ali se na kraju nastanio kod svoje sestre, koja je imala posed u neposrednoj blizini Kijeva.
Čajkovski je poznat po svojim baletima. Balete je počeo da komponuje poslednjih godina svog života. Nakon poslednja dva, njegovi savremenici su počeli da ga cene kao jako dobrog kompozitora baleta.
Čajkovski je završio deset opera, mada su neke od njih izgubljene ili postoje u dve značajno različite verzije. Njegove napoznatije opere su Evgenije Onjegin i Pikova dama.
Ranije simfonije Petra Čajkovskog su optimistična dela nacionalnog karaktera, dok su kasnije simfonije, koje su duboko dramatične (posebno Šesta simfonija), tumačene kao izliv očaja. NJegove poslednje tri simfonije ocenjene kao veoma originalni primeri simfonijskog oblika i često se izvode.
Poslušajte:
„Labudovo jezero“
„Evgenije Onjegin“
„ Krcko Oraščić“